Pripremanje hrane za sebe i za druge nosi sa sobom mnoštvo psiholoških koristi i pozitivno deluje na ljude, potvrđuju istraživanja.U kakvoj su vezi kuvanje i zdravlje?

  1. Porodični ručak

Kuvana hrana je ukusnija, sigurnija, lakša za varenje, ali kuvanje nije samo spremanje “goriva” za organizam. Savremen način života  “odvodi” ljude od stola pa se procenjuje da skoro 50% ljudi više  ne jede u društvu. To je i cilj industrije  hrane – ako jedemo sami oni više zarađuju. Tinejdžeri čije porodice zajedno jedu, potvrđuju istraživanja, imaju bolje fizičko Ii mentalno zdravlje, manje šanse da koriste alkohol, cigarete i drogu,  imaju bolje ocene.Deca koja jedu sa svojom porodicom imaju tendenciju da budu srećnija sa životom uopšte.
2 .Kuhinja umesto ordinacije

Što se više  govori o nezdravoj hrani, “kultura” u kojoj živimo je takva da za  malo novca imamo pristup izuzetno nezdravoj hrani. Nakon godina priče pacijentima da izbegavaju nezdravu hranu i pripremaju domaća kuvana jela, sve veći broj lekara i nutricionista u SAD-u ide i  korak dalje: bukvalno ih uče kako se kuva. Mnogi lekari su, pored svojih ordinacija, otvorili i  kuhinje  u svrhu “obuke”. Drugi, kao recept “prepisuju” kulinarske kurseve u nadi da će na taj način poboljšati ishranu svojih pacijenata i celokupno zdravlje. Medicinske škole su uvele kulinarske nastavne programe kako bi se i  budući lekari više obučili da razgovaraju sa pacijentima o ishrani. “Podeliti pacijentima flajer o zdravoj ishrani nije dovoljno. Morao sam da otvorim kuhinju u kancelariji. Trudim se da dajem što više recepata da vidimo da li možemo problem rešiti ishranom ”, kaže pedijatar dr Nimali Fernando iz Virdžinije , i dodaje: ”Ishrana može biti uzrok mnogih zdravstvenih  problema, čak i onih za  koje nikad ne biste rekli, kao na primer za  mokrenje u krevetu. Možda dete ne  jede dovoljno  vlakana što dovodi do opstipacije.  Zatvor može uticati i na  bešiku, uzorkujući mokrenje u krevetu. O predijabetesnom stanju tinejdžera da ne govorimo.Učimo roditelje da postoji i zdravija varijanta hamburgera, salate, povrće, da na pripremu obroka gledaju kao na izazov.”
 3.Antistres terapija

Manje vremena provodimo u kuhinji ali pitanje je koliko kvalitetno provodimo taj “višak” vremena. Uz muziku i film, psiholozi  ističu da je priprema obroka  intelektualno i senzualno prijatno  provedeno slobodno vreme – odličan način da se oslobodimo od stresa  i  “ resetujemo”.  “ Proces pripreme hrane vas tera da razmišljate korak po korak, ali u isto vreme razmišljate o receptu, suđu koje vam je potrebno, za koliko osoba ćete napraviti neko jelo, da li će biti ukusno… Sve je to jedan dobar način stavljanja raznih misli u ravnotežu, a u isto vreme zaboravljanja onih ružnih.“ kaže   terapeut Džuli Ohana za „Huffington Post“ .
Saveti:

* Planiranje može zaista doneti rezultat, a planovi u pisanom obliku još više.Napravite listu obroka za narednu nedelju i spisak potrebnih namirnica . Odlazak u veću nabavku i to je to- sve je spremno za “avanturu” u kuhinji.
* Važno je da porodica/partner budu uključeni u proces, odnosno da Vam pomognu (nabavka, pravljenje salate,”postavljanje” stola…)

*Koliko god se činilo da je kuvanje skupo, ipak je ekonomičnije i zdravije. Jednostavno, ako kuvate, nećete pržiti krompir svaki dan.Domaći pomfrit je ukusan ali ko će se svaki dan uživati u mučnom process prženja..U procesu kuvanja postoje stvari koje vas same po sebi odbijaju od primamljive tzv. nezdrave hrane. Prirodno ćete praviti jednostavnije stvari.
* Koristite trikove za “izbirače”: u pire krompir, dinstano mesto, nadeve za pitu i potaže dodavajte po malo povrća koje će biti “nevidljivo” (celer, karfiola, brokoli..)
*  Povrće ako je moguće treba kuvati celo ili krupnije isečeno, a u vodu se stavlja tek kada provri zbog manjeg gubitka hranljivih sastojaka. Izuzetak su pasuljsočivograšak, koji se stavljaju u hladnu vodu i kuvaju. Vodu u kojoj se povrće kuvalo ne treba baciti, nego je upotrebljavati za razna jela: supe, čorbe, sosove. Čorbe i supe od povrća  se sole na kraju kuvanja