Šta kada slatkiši postanu utočište? Povećanje rizika od niza oboljenja, znamo svi, a da li se šećeri izbaciti iz ishrane i ima li to smisla?
Australijska novinarka Sara Vilson je pokušala, kao eksperimet, a ne nutricionista ili stručnjak da to uradi. Rezultati su bili prilično dobri. Nakon toga, kreirala je osmonedeljni online program koji danas prati skoro dva miliona ljudi.Poenta programa je da su slatkiši takvi da ukoliko ih ne konzumirate nekoliko nedelja želja za njima će prestati ili će se znatno smanjiti. Dakle bitno je da izdržati u početku, kasnije će sve biti mnogo lakše.Imaćete drugačije navike, bićete zadovoljniji sobom i nećete hteti to da upropastite a i želja za čokoladom će biti minimalna.

Ipak, za sve nas koji nismo u stanju da izbacimo i poslednje zrno šećera iz kuhinje, nekoliko saveta ovog programa:

1) Izbacite fruktozu iz ishrane
Fruktoza je neprijatelj. To je šećer dodat u gotovo svaku hranu koju kupujemo – u gazirano bezalkoholnom piće,hleb, kolače, bonbone, kečap, zamrznutu hranu, štanglice od žitarica…Visok unos fruktoze može otupeti osećaj sitosti i prevariti organizam – stvara zavisnost i tera nas da jedemo što više. Ovaj šećer se skladišti se u jetri i teže ga je “razbiti” nego masti.

2) Informišite se
Slatkiši koji vam trenutno stoje na stolu imaju verovatno oznaku “prirodno”, “zdravo”, “hranljivo”, “bez šećera”. Često, kada mislimo da se hranimo zdravo, nije tako. Čak i kada obraćamo pažnju na ishranu, osećamo se i dalje umorno, mrzovoljno, a stomak nam je naduven. Naša tela su “dizajnirana” za metabolizam
fruktoze samo za dva komadića voća dnevno!
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije sada je smanjena sa 40g (10 malih kašika ) šećera na 20g (pet malih kašika dnevno), što je i osnov za povećan porez na energetska pića bogata šećerom.
Dopunski šećeri nose mnoga imena: smeđi šećer, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, koncentrat voćnog soka, glukoza-fruktoza, med, invertovani šećer, slad, maltoza, melasa, pirinačni sirup, stoni šećer, saharoza. Iznenadićete se kad vidite koliko razlčitih vrsta šećera može biti dodato u jednom jedinom proizvodu..

Primer 1: U dnevniku ishrane za jedan dan bez “slatkiša” , koji uključuje ovsenu kašu za doručak, pečeni krompir i piletinu za ručak, dve voćke za užinu, pirinač i salatu za večeru – to je već neverovatnih 47g šećera
Primer 2: Punomasni jogurt prirodno sadrži kašičicu šećera dok voćni ne masni jogurt sadrži oko šest kašičica. Sok od jabuke (0,5l) sadrži devet kašičica šećera!

3) Postepeno smanjujte šećer u ishrani
Po navedenom programu, u
prvoj nedelji slatkiši se polako smanjuju, od druge do pete se potpuno izbacuju, a od šeste do osme nedelje ponovo se uvodi pomalo slatkiša u ishranu..Postepeno, smanjujte prvo količinu šećera u kafi pa krenite dalje. Jedite više prirodne namirnice, meso, kuvana jela, masti, mleko.. Ako ne možete, opredelite se za hranu sa manjim brojem sastojaka i uvek od 5g šećera na 100g proizvoda. Obroci ne moraju biti komplikovani. Bezalkoholne napitke, voćne sokove, zaslađenu limunadu i ledeni čaj zamenite vodom, niskomasnim mlekom, sokom od povrća ili nezaslađenim čajem.

4)Izbegavajte kombinaciju masti i šećera
U stvari menja se način života. Zameniti šećer sa mastima zvuči lakše nego što jeste.Prevarite nepca i umesto slatkog, naviknite ih na slano, a zatim zamenite šećer sa mastima i na kraju će se potreba za slatkim smanjiti. Kada nastupi kriza “pomažu” brusnica, suvo grožđe, banane, crna čokolada, proteinski šejkovi..
Istraživanja potvrđuju da k
ombinacija masti i šećera (npr. u mlečnoj čokoladi ili sladoledu) slično utiče na mozak kao kokain. Izbacite jedno, i vaš sladoled će biti manje ukusan i neće stvarati zavisnost. A biće i manje kaloričan.

Kakav se zaključak može izvući iz svega ovoga?Slatkiši deluju na mozak potpuno drugačije nego prirodne namirnice, pa ćete se teško odupreti želji da pojedete previše.Motivacija je ključna reč.